Kompletan katalog

Roman o ljubavi i avanturi. U Londonu, početkom XX veka, Helen Vinton, siromašna mlada sekretarica, sanja da vidi večni sneg Alpa. Bogati Amerikanac Čarls Spenser čuje tu želju i, ne otkrivajući svoje ime, plaća malom listu da je pošalje da piše članke u velikom hotelu u Maloji, u Švajcarskoj. Ali Mark Bauer, bogat čovek koji se previše zanima za nju, ulazi u isti voz. Među otmenim gostima, planinskim vodičima i glečerima Spenser bdi nad Helen, dok stari vodič Stampa krije davni bol povezan s Bauerom. Priča o ljubavi i napetosti u veličanstvenim predelima Švajcarskih Alpa.

Engleski roman Tomasa Hardija, objavljen 1873. godine. Jednog zimskog dana Stiven Smit, mladi pomoćnik jednog londonskog arhitekte, stiže u zabačeno primorsko selo na zapadu Engleske da pregleda staru crkvu koju treba obnoviti. Odseda kod sveštenika i zaljubljuje se u njegovu kćer Elfridu, mladu ženu plavih očiju. Ali Stiven krije tajnu: njegov otac je zidar baš u tom selu. Sveštenik se protivi braku, a Stiven odlazi da radi u Indiji kako bi se obogatio. Tada Elfrida upoznaje Henrija Najta, kritičara kojem se Stiven divi više nego ikome drugom. Osećajan roman o ljubavi i o težini društvenih klasa.

Više istorijskih i književnih ličnosti povezano je kroz značajne odnose ispunjene privlačnošću, sukobima i uzajamnim uticajem. Svaki par otkriva posebnu dinamiku koja spaja strast, ambiciju i rivalstvo. Priča istražuje te veze iz narativnog ugla, ističući njihov uticaj na pojedinačne sudbine. Knjiga nudi niz živih i pristupačnih portreta. Autor istražuje ljudske odnose kroz poznate i kontrastne primere.

Hronika objavljena 1889, iste godine kada se katastrofa dogodila. Krajem maja 1889. beskrajne kiše nadimaju reke oko Džonstauna, fabričkog grada u Pensilvaniji stešnjenog na dnu doline. Tridesetprvog maja, uzvodno, popušta zemljana brana, a jezero koje je zadržavala obrušava se na grad. Knjiga sabira novinske izveštaje i priče očevidaca: porodice sklonjene na krovove, požar u olupinama nagomilanim uz kameni most, potragu za mrtvima, a zatim pomoć poslatu iz cele zemlje. Neposredno i često potresno svedočanstvo epohe o tragediji koja je potresla celu Ameriku.

Arheolog koji putuje Andaluzijom upoznaje traženog razbojnika, don Hosea, a zatim Romkinju koja u Kordobi gata. Nekoliko meseci kasnije ponovo nalazi don Hosea u zatvoru, uoči pogubljenja, i sluša njegovu ispovest. Bivši kaplar kome su obećavali unapređenje priča o susretu sa Karmen, o dezertiranju i o krijumčarskom životu u koji ga je ona uvukla. Novela istražuje ljubomoru, slobodu koju Karmen ne ustupa nikome i pogled učenog putnika na španske Rome. Merime smešta ovu priču u učeno istraživanje koje još više naglašava njenu hladnoću.

Fjodor Karamazov, razuzdan otac, sukobljava se sa svojim najstarijim sinom Dmitrijem oko nasledstva i oko iste žene. Oko njih, Ivan, mučen pitanjem zla, i Aljoša, iskušenik u manastiru, kreću suprotnim putevima, dok sluga Smerdjakov posmatra. Kada starca ubiju, sumnja pada na Dmitrija, a suđenje svakoga primorava da kaže u šta veruje. Roman istražuje krivicu, slobodu i veru u svetu u kome sve izgleda dopušteno. Autor kriminalističku pripovest dovodi do pitanja ko je u jednoj porodici nevin.

Lusi Grejem, privlačna mlada žena sa misterioznom prošlošću, udaje se za bogatog muškarca i započinje udoban život. Međutim, elementi njene prošlosti ponovo izbijaju na površinu i bude sumnje kod Roberta, bliskog čoveka odlučnog da otkrije istinu. Postepeno se stvara napetost oko njenog pravog identiteta i namera. Priča otkriva tajne i manipulacije u atmosferi rastuće napetosti. Autorka gradi uzbudljiv roman o prividu, laži i posledicama prošlosti.

Ema Vudhaus, mlada, bogata i sigurna u svoj sud, dala je sebi u zadatak da uređuje brakove oko sebe. Uverena da radi na sreći drugih, vodi prijateljicu bez imetka i na svoj način tumači tuđe namere. Njeni dogovori se postepeno okreću protiv onih kojima je trebalo da posluže, a i protiv nje same. Roman istražuje zaslepljenost prema sebi, staleške razlike u engleskom selu i prelaz od izvesnosti ka sumnji. Autorka vodi društvenu komediju u kojoj ironija strpljivo ispravlja svoju junakinju.

Lusi, mlada Engleskinja na putovanju u Italiji, otkriva svet slobodniji i intenzivniji od onog u kom je odrasla. Susret sa Džordžom, iskrenim i strastvenim čovekom, potresa njena uverenja i društvene konvencije. Po povratku u Englesku, mora da bira između sigurnosti konformnog života i nagona svojih pravih osećanja. Kroz njen put, roman istražuje tenzije između želje i društvenih normi. Autor nudi elegantno i svetlo delo o emancipaciji, ljubavi i hrabrosti da budeš svoj.

Američki roman iz 1915. godine. Jednog junskog jutra mladić koji sebe naziva Voker Far pešači putevima Nove Engleske. Liči na skitnicu, ali govori kao obrazovan čovek i skriva svoju prošlost. Zaustavlja se u Marionu, gradu fabrika pamuka, gde trbušni tifus pogađa siromašne porodice. Uzrok je rečna voda koju prodaje kompanija pukovnika Doda, koji drži u šaci i političare te savezne države. Ne tražeći ništa za sebe, Far se uključuje u borbu i upoznaje Kejt Kilgur, Dodovu sekretaricu. Živ roman o hrabrosti jednog čoveka naspram političke mašinerije.

Engleski roman, drugi deo „romana iz Saseksa”. Godine 1908, u jednom primorskom gradu na jugu Engleske, Rut, nekadašnja sobarica, udaje se za radnika Ernija Kaspara, koji kao svoju ćerku podiže malu Alis, rođenu pre njihovog braka. Godine prolaze: rađaju se druga deca, Erni ostaje bez posla, a kirija se duguje Alfu, Ernijevom bratu, koji i dalje žudi za Rut. U nju se zaljubljuje Džo Bert, sindikalac koji je došao sa severa. Štrajkova je sve više, a strah od rata raste sve do leta 1914. Osetljiv portret snažne i verne žene iz naroda.

Američka biografija objavljena za života njenog junaka. Džon Aldžernon Ovens pripoveda o životu Vilarda Glejzera, rođenog u skromnoj porodici u državi Njujork: detinjstvo na farmi, godine učiteljevanja, zatim građanski rat u konjici Unije, zarobljavanje, zatvor i bekstvo. Pošto je postao uspešan pisac, Glejzer na konju prelazi Sjedinjene Države, a potom se kanuom spušta niz Misisipi, za koji tvrdi da je pronašao njegov pravi izvor, sve do Meksičkog zaliva. Portret pun divljenja, bogat pismima i novinskim člancima iz tog vremena.

Porodica Otis, američka i praktična, kupuje engleski dvorac za koji vlasnik tvrdi da je ukleti već tri veka. Duh ser Sajmona umnožava priviđenja, zveket lanaca i krvave mrlje, ali od pridošlica ne dobija očekivani užas. Ponižen stanarima koji čiste njegove tragove i zbijaju šale s njim, nalazi neočekivanog sagovornika u mladoj Virdžiniji. Priča istražuje susret Novog sveta s engleskom tradicijom i mesto koje podsmeh ostavlja saosećanju. Autor najpre vodi parodiju priče o utvarama, a zatim joj menja ton.

Herman, oficir inženjerije, noć za noću posmatra kartanje svojih drugova, a da nikada ne uloži ni na jednu kartu. Saznaje da stara grofica navodno zna tajnu tri dobitne karte, koju je nekada dobila u Parizu, i odlučuje da joj je otme. Da bi joj se približio, pretvara se da voli Lizavetu, siromašnu mladu devojku koju je grofica uzela k sebi i koja joj pravi društvo, i jedne noći se ušunja u kuću. Pripovetka istražuje pohlepu, hladnu računicu i onaj udeo slučaja koji nijedna računica ne može da umanji. Puškin održava ravnotežu između studije karaktera i fantastične priče, ne govoreći nikada šta preovlađuje.

Po povratku iz Evrope, doktor Simão Bacamarte nastanjuje se u malom brazilskom gradiću Itaguaí, a kasnije tamo osniva ludnicu, Zelenu kuću, da bi naučno proučavao ludilo. Njegovi kriterijumi se šire iz nedelje u nedelju: najpre jedan ugledni građanin, zatim toliko stanovnika da ludnica na kraju zatvori četiri petine grada; potom iza rešetaka dospevaju oni najrazumniji. Grad se uznemiri, zatim se pobuni, dok naučnik nastavlja svoj dokaz. Ova kratka pripovest istražuje granice razuma i moć onoga ko ih povlači. Mašado de Asis od nje stvara hladnu satiru, u kojoj ironija zamenjuje dijagnozu.

Na prekookeanskom brodu koji se vraća iz Azije, putnik koji ne spava prilazi noću pripovedaču i traži od njega ćutanje. Nemački lekar prognan u zabačeno mesto u Holandskoj Indiji priča o poseti Evropljanke koja je od njega zatražila nedopušten zahvat. Njegovo odbijanje, izdiktirano koliko ponosom toliko i željom, baca ga u poteru za tom ženom poput čoveka zahvaćenog ludilom. Pripovest istražuje opsesiju, pogrešno shvaćenu čast i samoću Evropljana pod tropima. Autor zatvara ispovest u jednu noć plovidbe, u kojoj se trka jednog čoveka više ne zaustavlja.

Laura živi sama s ocem u zabačenom zamku u Štajerskoj, daleko od svakog susedstva. Nesreća s kočijom dovodi pod njihov krov mladu gošću, Karmilu, čija malaksalost i lepota odmah osvajaju kuću. Kako njihovo prijateljstvo postaje sve prisnije, Laura slabi, dok okolna sela pogađaju neobjašnjive smrti. Priča istražuje zabranjenu želju, vlast koja se uspostavlja nad jednom devojkom i strah koji se useljava u zatvoren prostor. Autor ovde, četvrt veka pre Drakule, utvrđuje trajne crte lika vampira.

Američki politički i ljubavni roman iz 1905. godine. Džimi Grejson, mlad i gotovo nepoznat advokat sa Zapada, neočekivano postaje kandidat svoje stranke za predsednika Sjedinjenih Država. Harli, reporter jednog njujorškog lista, prati njegovu kampanju u specijalnom vozu i zaljubljuje se u Silviju, kandidatovu sestričinu, slobodoumnu mladu ženu iz Ajdaha. Ali finansijeri stranke žele da Grejson ćuti o carinama. Živa priča o jednoj izbornoj kampanji i o ceni poštenja u politici.

Ismail, mornar bez veza, ukrcava se u Nantaketu na Pekod, kitolovac kojim zapoveda kapetan Ahab. Nekada osakaćen od belog kita, Ahab je od potere načinio opsesiju kojoj podređuje čitavu posadu. Brod krstari okeanima, između lova na kitove, mornarskih priča s pramca i predznaka koje niko ne sme da imenuje. Roman istražuje opsesiju, ravnodušnost prirode i granicu između znanja i preterivanja. Autor spaja pustolovnu pripovest, učeno istraživanje o kitovima i metafizičko razmišljanje.

Spasen na moru posle brodoloma, Edvard Prendik biva iskrcan na zabačeno pacifičko ostrvo na kome žive prognani naučnik i njegov pomoćnik. Stanovnici ostrva, zbunjujućih crta lica, recituju Zakon kao molitvu, a noću iz laboratorije dopiru krici. Prendik naposletku otkriva prirodu Moroovih ogleda i krhkost poretka koji su oni uspostavili. Pripovest istražuje granice nauke, bol nanet živim bićima i ono što čoveka deli od životinje. Autor piše mračnu basnu o moći da se stvara bez znanja o tome šta se stvara.

Ruso polazi od jedne tvrdnje: čovek je rođen slobodan, a svuda je u okovima. Zatim traži oblik udruživanja u kome bi svako, sjedinjen sa svima, ipak slušao samo sebe. Iz tog ugovora izvodi narodnu suverenost, opštu volju, zakon kao izraz svih i vlast svedenu na službu. Delo istražuje zakonitost vlasti, jednakost, predstavljanje i uslove koji republici daju trajanje. Autor razumom utemeljuje ono što je predanje temeljilo na sili ili na božanskom pravu, čvrstim i dokaznim jezikom.

U Jedinstvenoj državi, opasanoj staklenim zidom, ljudi nose broj, žive po utvrđenom času i stanuju u providnim stanovima. D-503, inženjer broda Integral, vodi dnevnik namenjen narodima koje tek treba osvojiti, sve do susreta s I-330, koja ga izvlači izvan pravila. Ono što tada oseća nema imena u njegovom jeziku. Roman istražuje slobodu, nametnutu sreću i ono što od pojedinca ostane kada je sve zajedničko. Autor daje modernoj distopiji jedan od njenih prvih oblika.

Avanturistički roman smešten u blisku budućnost, u kojoj ogromni putnički avioni povezuju Plimut i Njujork za trideset sati. Pripovedač, ser Džon Kastans, rukovodi britanskom vazdušnom policijom i upravo se verio sa Koni Šepard, glumicom koju londonska publika obožava. Pirati sa bešumnim motorima pljačkaju putničke avione iznad Atlantika, a zatim otimaju Koni, koja je te iste večeri otputovala za Njujork. Prerušen do neprepoznatljivosti, ser Džon prati njihov trag sve do obale Kornvola. Brza priča na granici istrage i avanture u vazduhu.

Američki avanturistički roman. Piter Mur, radio-telegrafista na putničkim parobrodima Tihog okeana, ima najoštriji sluh u svom zanatu. U kineskoj četvrti San Franciska jedna žena mu sa prozora baca poruku koja mu naređuje da se drži podalje i pominje daleki grad: Len Jang. Poziv u pomoć Morzeovom azbukom, oteta mlada Amerikanka i bekstvo sampanom niz reku blizu Šangaja odvode ga ka posedu „Sivog zmaja”, gospodara rudnika cinabarita. Brza priča puna tajni, smeštena u Kinu s početka dvadesetog veka.