Kompletan katalog

Zbirka eseja koju je 1862. objavio škotski istoričar Džon Hil Barton. Sa humorom autor slika portrete lovaca na knjige: kolekcionara koji kupuje svoj prvi duplikat, onoga ko pretura po tezgama s polovnim knjigama, stalnog posetioca aukcija, lutajućeg čitaoca koji čita pomalo od svega. Govori i o nastanku velikih biblioteka, o poslu bibliotekara i o klubovima ljubitelja koji ponovo objavljuju stare tekstove, kao što je Roxburghe Club. Ovo izdanje počinje biografijom autora koju je napisala njegova udovica. Učen i nasmejan pogled na ljubav prema knjigama.

Na obali Mejna, početkom dvadesetog veka, mladi kapetan Bojd Mejo komanduje parnom jahtom Džulijusa Marstona, finansijera sa Volstrita, i zaljubljuje se u njegovu ćerku Almu. Ponižen od Marstona pred gostima, odlučuje da ode. Iste noći, u magli, veoma stari jedrenjak natovaren drvetom zakači ga u prolazu i odnese na otvoreno more. Slede oluja, pomoć koju pruža ribarskim porodicama oteranim sa njihovog ostrva i borba protiv Marstona, koji želi da se dočepa parobrodskih linija duž obale. Roman o avanturi i ljubavi, pun humora, u ritmu starih mornarskih pesama.

Engleski roman. U dolini Ciler, u Tirolu, dvojica mladih Engleza na putovanju, pesnik i muzičar Vil Deveril i njegov prijatelj Florijan Vud, usiljeni esteta, upoznaju Linet, mladu čobanicu sa planinskog pašnjaka koja peva izuzetnim glasom. Seoski krčmar Andreas Hausberger, njen gazda i učitelj pevanja, želi da od nje napravi opersku pevačicu i da se njome oženi; udvara joj se i Franc Lindner, mladi ljubomorni lovac. Od alpskih pašnjaka do operskih scena, priča o ljubavi i ambiciji ispričana s humorom.

Britanski roman o ratu i ljubavi, koji pripoveda sam junak. Godine 1854. Hari Harding, mladi oficir velških fizilira, čeka u Vinčesteru polazak u rat protiv Rusije. Pozvan od ser Madoka Lojda, starog prijatelja porodice, na veliko imanje u severnom Velsu, tamo ponovo sreće ledi Estel Kresingem, koju tajno voli, i sumnjivog suparnika, Hoksbija Gilfojla. Zatim puk kreće na Krim: bitka kod Inkermana, rovovi pred Sevastopoljem, usamljena misija na neprijateljskoj zemlji. Živa priča o vojnicima pod zastavom crvenog zmaja.

Ferdinand, ambiciozni i beskrupulozni avanturista, prelazi Evropu manipulišući i varajući one koje sreće kako bi se uzdigao. Menja identitete i strategije da ostvari svoje ciljeve, ne mareći za posledice. Njegove intrige ga na kraju izlažu sve rizičnijim situacijama. Priča prati njegov uspon i padove u svetu u kojem dominiraju izgled i lukavost. Ovaj roman nudi uranjanje u um proračunatog antiheroja. Autor gradi oštru kritiku ambicije i dvoličnosti.

Ova zbirka okuplja prve priče Lu Sjuna, objavljene ubrzo posle pada carstva. Jedan čovek čita u istorijskim knjigama da njegovi susedi jedu ljude, osiromašeni učenjak u krčmi se grčevito drži svog dostojanstva, otac kupuje sinu lek natopljen krvlju. Istinita priča o Ah Q, najduža od svih, prati seoskog nadničara koji svako poniženje pretvara u izmišljenu pobedu. Celina istražuje ropstvo navika i jaz između reči i dela. Lu Sjun piše govornim jezikom, suvom prozom koja odbija da teši.

Mladić iz Tokija, malo voljeni mlađi sin, iskren do grubosti, prihvata mesto nastavnika matematike u malom gradu na ostrvu Šikoku. Učenici ga stavljaju na probu već u prvim nedeljama, najpre na časovima, a zatim tokom njegovog prvog noćnog dežurstva u školi. Zbornica se pokazuje kao još podmuklija, sa svojim spletkama i nadimcima. Nesposoban i za proračunatost i za kompromis, staje na jednu stranu, stiče neprijatelje i sprema osvetu na svoj način. Roman istražuje nespretno poštenje, licemerje institucija i čežnju za domom. Soseki od toga pravi brzu komediju, koju nosi govorni glas što sve glasno presuđuje.

U pansionu na Azurnoj obali, bekstvo gospođe Anrijet, koja je otišla s mladim Francuzom upoznatim dan ranije, deli sto stalnih gostiju. Pripovedač, jedini koji tu ženu brani, ubrzo prima poverenje gospođe C., Engleskinje od šezdeset sedam godina koja dvadeset godina čuva sećanje na jedan jedini dan. Udovica bez zanimanja, ona je jedne večeri u kazinu u Monte Karlu posmatrala ne lica igrača, nego njihove ruke. Ruke jednog vrlo mladog čoveka je zadržavaju, i ona odlučuje da se umeša. Pripovest istražuje iznenadnu strast, slučaj i deo života koji stane u dvadeset četiri sata.

Na Badnje veče mala Mari pronalazi među poklonima drvenog Krcka Oraščića i uzima ga pod svoju zaštitu kada mu njen brat Fric slomi tri zuba. Ostavši sama u salonu, vidi kako igračke oživljavaju i stupaju u bitku sa vojskom miševa koju predvodi sedmoglavi kralj. Ranjena u metežu, sluša priču o princezi Pirlipat, koja objašnjava odakle potiče mali drveni vojnik. Bajka istražuje detinjstvo, granicu između sna i jave i poverenje koje se poklanja onome što dete priča. Hofman umeće priče jednu u drugu u fantaziji u kojoj čudesno uvek zadržava moguće objašnjenje.

Jedan advokat iz Vol strita zapošljava novog prepisivača, Bartlbija, ćutljivog i isprva besprekornog. Zamoljen jednog dana da obavi sasvim običan posao, on odgovara da bi radije ne, a zatim tu rečenicu suprotstavlja svakom zahtevu. Nastanjen u kancelariji, ne tražeći ništa i ne popuštajući ni u čemu, stavlja poslodavca pred odbijanje na koje nijedan autoritet nema odgovor. Priča istražuje kancelarijski rad, gradsku samoću i nemoć dobronamernosti pred potpunim povlačenjem. Autor iz anegdote o činovniku izvodi uznemirenu basnu o mestu pojedinca u modernom gradu.

Ove dve peterburške pripovetke prate svaka po jednog sitnog činovnika kome je prestonica prevelika. Akakije Akakijevič, revnostan i ismejan prepisivač, mesecima se odriče svega da bi mu sašili novi šinjel koji mu najzad donosi malo poštovanja. Kovaljov, kolegijski asesor, budi se bez nosa i ubrzo sreće odbegli organ, u uniformi i višeg čina od njegovog. Obe priče istražuju ispraznost činova i fantastiku koja izbija ispod uprave. Autor spaja lakrdiju i sažaljenje, u Peterburgu u kome apsurd ima snagu propisa.

Irena Vagner vodi u Beču bezbrižan građanski život uz uglednog muža advokata i dvoje dece, a već nekoliko meseci se viđa s mladim pijanistom. Na izlasku iz njegovog stana prilazi joj nepoznata žena, predstavlja se kao njegova ostavljena ljubavnica i traži novac. Zahtevi se ponavljaju, a strah od razotkrivanja useljava se u najobičnije kućne pokrete. Autor prati dejstvo ucene na ženu koja nikome ne može da se poveri i koja počinje da svoje ukućane posmatra s novom budnošću. Pripovest istražuje krivicu, ćutanje i ono što tajna učini uređenom životu.

Pet biografskih studija o šestoro ljudi iz stare Engleske, uglavnom ostalih u senci: Magdalen Herbert, prijateljica pesnika Džona Dana; velški pesnik i lekar Henri Von; pisac komedija Džordž Farkar; Topam Boklerk i Benet Lengton, prijatelji Semjuela Džonsona; i kritičar Vilijam Hazlit. Od 1561. do 1830. autorka prati njihove porodice, prijateljstva i dela. Živi portreti, puni istinitih pojedinosti iz tri veka engleskog života.

Pariz, 1482: Ciganka Esmeralda igra na Grevskom trgu dok grad slavi praznik ludaka. Nakazni zvonar katedrale, Kvazimodo, i arhiđakon Klod Frolo, koji ga je odgajio, obojica su njome potreseni. Između klaustra, Dvora čuda i stuba srama, devojka postaje ulog želje koja se ne priznaje. Roman istražuje fanatizam, nasilje rulje, lepotu i ružnoću, i katedralu kao kameno pamćenje jednog doba. Autor od srednjovekovnog Pariza pravi punopravnog junaka, obnovljenog ulicu po ulicu.

Godine 1866. neobjašnjivo morsko čudovište uznemirava svetske mornarice, a u julu 1867. profesor Aronaks se ukrcava da ga uhvati. Sudar sa čudovištem baca ga u more zajedno s kanadskim harpunarom, a njegov sluga skače za njim: sva trojica bivaju prihvaćena na Nautilus, podmornicu kojom zapoveda kapetan Nemo. Kao gosti i zarobljenici tog čoveka koji je raskinuo s kopnom, s njim krstare okeanima čitave planete. Roman istražuje nauku, slobodu čoveka koji živi izvan zakona svih država i zanos pred podvodnim svetom tada nepoznatim. Autor spaja prirodnjački popis i pustolovnu pripovest, u ritmu pristajanja i oluja.

Ova zbirka okuplja deset Poovih priča, od kuća koje razjeda njihova prošlost do ispovesti ubica koji veruju da su potpuno pri zdravoj pameti. U njoj su Pad kuće Ašera, Maska crvene smrti, Srce izdajica i prva istraga viteza Dipena. Većinu u prvom licu pripoveda pripovedač rastrzan između razuma i užasa, a napetost raste do poslednjeg reda. Celina istražuje krivicu, ludilo, smrt i granice uma koji ih posmatra. Po ovde utvrđuje trajne oblike priče strave i detektivske priče.

Čičikov stiže u jedan provincijski grad, ulaguje se tamošnjem društvu i obilazi okolne veleposednike. Nudi im neobičan posao: da otkupi kmetove umrle od poslednjeg popisa, koji su još upisani u knjige i vlasnicima donose porez. Od imanja do imanja nižu se tvrdica, prostak, nepoverljiva udovica i sanjar, sve dok se grad ne zapita ko je njegov gost. Roman istražuje pohlepu i zemlju koju odaju njene sitne nagodbe. Autor od toga pravi komičnu galeriju koja se postepeno pretvara u moralni popis.

Sedamnaest međusobno povezanih šaljivih priča, koje pripoveda Torchy govornim jezikom Njujorka. Riđokosi Torchy nekada je bio kancelarijski potrčko, a sada je lični sekretar predsednika velike kompanije; oženjen je sa Vee i imaju bebu. Priče se odvijaju 1918. i 1919. godine, u Njujorku i njegovim predgrađima, na kraju Prvog svetskog rata. U kancelariji i kod kuće on na svoj način pomaže kolegama, komšijama i prijateljima, često u ljubavnim stvarima. Živ i zabavan pogled na američki život toga doba.

Bendžamin Frenklin pripoveda svoj put, od bratove štamparije u Bostonu do javnih poslova u Filadelfiji. Opisuje svoje samoučko obrazovanje, prve novine, čitalačka društva koja osniva i nameru da stekne trinaest vrlina. Pripovest prati zanatliju koji postaje izdavač, pronalazač i ugledan građanin, a potom i predstavnik kolonija u Evropi. Knjiga istražuje rad, štedljivost, javnu korist i zamisao da se karakter gradi kao što se zanat uči. Autor daje jedno od prvih svedočanstava o ličnom uspehu, u tonu pisma upućenog sinu.

Desete godine opsade Troje Agamemnon oduzima Ahilu zarobljenicu koja mu je pripala, i najbolji među Ahejcima se povlači u svoj šator. Lišena njega, grčka vojska bije bitku u ravnici: dvoboj Parisa i Menelaja, Diomedovi podvizi, Hektorov oproštaj s Andromahom. Poslanstvo dolazi da moli Ahila da se vrati, uzalud, dok Trojanci napreduju i probijaju bedem pred lađama. Ovaj prvi tom istražuje gnev, čast i teret bogova nad ljudima. Autor svakom borcu daje ime, poreklo i podrobno opisanu smrt.

Godine 1805. Rusija ulazi u rat protiv Napoleona, a peterburški saloni o tome raspravljaju na francuskom. Roman prati Pjera Bezuhova, nespretnog naslednika koji traži smisao, kneza Andreja Bolkonskog, koji odlazi na front bežeći od svog života, i Natašu Rostovu, čije se detinjstvo završava između dva bala. Od Moravske do požara Moskve, privatne sudbine se prepliću usred vojski. Delo istražuje ljubav, smrt, veru i udeo pojedinaca u događajima. Autor prepliće porodičnu hroniku i razmišljanje o istoriji, odbijajući da je velikim ljudima objasni.

Trojanci su stigli do lađa i vatra preti brodovlju kada Patroklo od Ahila dobija njegovo oružje da bi ih odbio. Njegova smrt od Hektorove ruke vraća Ahila u borbu, s oklopom koji je iskovao Hefest i s besom koji ništa ne zaustavlja. Ravnica, zatim reka, pa zidine Troje gledaju kako se dvojica sastaju, dok ceo grad posmatra. Ovaj drugi tom istražuje žalost, osvetu i sažaljenje koje neprijatelj još može da probudi. Autor vodi spev do Hektorove sahrane, posle noći u kojoj otac dolazi da zatraži telo svoga sina.

Engleski roman. Jednog majskog jutra 1919. slikar Filip Esdejl priređuje doručak za prijatelje u svom ateljeu u londonskom Čelsiju. Iznenada se u blizini sruši avion, a dvojica pilota, zakačena za isti padobran, padaju na krov: jedan je mrtav, a drugi, Čami Smit, slikarev prijatelj iz rata, preživljava. Na krovu leži pištolj iz kojeg je pucano. Umesto da obaveste policiju, prijatelji odlučuju da slučaj drže u tajnosti i da sami, među sobom, traže istinu. Originalna i ironična priča o istrazi, ispričana iz ugla jednog od gostiju.

Engleski roman, nastavak knjige Škola svetaca. London, 1869. godina. Robert Orange, mladi katolički poslanik francuskog porekla i Dizraelijev štićenik, venčava se sa Brigit, mladom udovicom koju voli gotovo mističnom ljubavlju. Već na dan venčanja saznaje se da je Brigitin prvi muž, za koga se verovalo da se udavio, živ, pa njihov brak nije punovažan. Između politike, vere i suda društva, Orange mora da odluči kako da postupi, dok ambiciozna ledi Sara de Treverel počinje da se zanima za njega. Ozbiljan roman o ljubavi, časti i savesti.