Комплетан каталог

Збирка есеја коју је 1862. објавио шкотски историчар Џон Хил Бартон. Са хумором аутор слика портрете ловаца на књиге: колекционара који купује свој први дупликат, онога ко претура по тезгама с половним књигама, сталног посетиоца аукција, лутајућег читаоца који чита помало од свега. Говори и о настанку великих библиотека, о послу библиотекара и о клубовима љубитеља који поново објављују старе текстове, као што је Роxбургхе Цлуб. Ово издање почиње биографијом аутора коју је написала његова удовица. Учен и насмејан поглед на љубав према књигама.

На обали Мејна, почетком двадесетог века, млади капетан Бојд Мејо командује парном јахтом Џулијуса Марстона, финансијера са Волстрита, и заљубљује се у његову ћерку Алму. Понижен од Марстона пред гостима, одлучује да оде. Исте ноћи, у магли, веома стари једрењак натоварен дрветом закачи га у пролазу и однесе на отворено море. Следе олуја, помоћ коју пружа рибарским породицама отераним са њиховог острва и борба против Марстона, који жели да се дочепа паробродских линија дуж обале. Роман о авантури и љубави, пун хумора, у ритму старих морнарских песама.

Енглески роман. У долини Цилер, у Тиролу, двојица младих Енглеза на путовању, песник и музичар Вил Деверил и његов пријатељ Флоријан Вуд, усиљени естета, упознају Линет, младу чобаницу са планинског пашњака која пева изузетним гласом. Сеоски крчмар Андреас Хаусбергер, њен газда и учитељ певања, жели да од ње направи оперску певачицу и да се њоме ожени; удвара јој се и Франц Линднер, млади љубоморни ловац. Од алпских пашњака до оперских сцена, прича о љубави и амбицији испричана с хумором.

Британски роман о рату и љубави, који приповеда сам јунак. Године 1854. Хари Хардинг, млади официр велшких физилира, чека у Винчестеру полазак у рат против Русије. Позван од сер Мадока Лојда, старог пријатеља породице, на велико имање у северном Велсу, тамо поново среће леди Естел Кресингем, коју тајно воли, и сумњивог супарника, Хоксбија Гилфојла. Затим пук креће на Крим: битка код Инкермана, ровови пред Севастопољем, усамљена мисија на непријатељској земљи. Жива прича о војницима под заставом црвеног змаја.

Фердинанд, амбициозни и бескрупулозни авантуриста, прелази Европу манипулишући и варајући оне које среће како би се уздигао. Мења идентитете и стратегије да оствари своје циљеве, не марећи за последице. Његове интриге га на крају излажу све ризичнијим ситуацијама. Прича прати његов успон и падове у свету у којем доминирају изглед и лукавост. Овај роман нуди урањање у ум прорачунатог антихероја. Аутор гради оштру критику амбиције и дволичности.

Ова збирка окупља прве приче Лу Сјуна, објављене убрзо после пада царства. Један човек чита у историјским књигама да његови суседи једу људе, осиромашени учењак у крчми се грчевито држи свог достојанства, отац купује сину лек натопљен крвљу. Истинита прича о Ах Q, најдужа од свих, прати сеоског надничара који свако понижење претвара у измишљену победу. Целина истражује ропство навика и јаз између речи и дела. Лу Сјун пише говорним језиком, сувом прозом која одбија да теши.

Младић из Токија, мало вољени млађи син, искрен до грубости, прихвата место наставника математике у малом граду на острву Шикоку. Ученици га стављају на пробу већ у првим недељама, најпре на часовима, а затим током његовог првог ноћног дежурства у школи. Зборница се показује као још подмуклија, са својим сплеткама и надимцима. Неспособан и за прорачунатост и за компромис, стаје на једну страну, стиче непријатеље и спрема освету на свој начин. Роман истражује неспретно поштење, лицемерје институција и чежњу за домом. Сосеки од тога прави брзу комедију, коју носи говорни глас што све гласно пресуђује.

У пансиону на Азурној обали, бекство госпође Анријет, која је отишла с младим Французом упознатим дан раније, дели сто сталних гостију. Приповедач, једини који ту жену брани, убрзо прима поверење госпође Ц., Енглескиње од шездесет седам година која двадесет година чува сећање на један једини дан. Удовица без занимања, она је једне вечери у казину у Монте Карлу посматрала не лица играча, него њихове руке. Руке једног врло младог човека је задржавају, и она одлучује да се умеша. Приповест истражује изненадну страст, случај и део живота који стане у двадесет четири сата.

На Бадње вече мала Мари проналази међу поклонима дрвеног Крцка Орашчића и узима га под своју заштиту када му њен брат Фриц сломи три зуба. Оставши сама у салону, види како играчке оживљавају и ступају у битку са војском мишева коју предводи седмоглави краљ. Рањена у метежу, слуша причу о принцези Пирлипат, која објашњава одакле потиче мали дрвени војник. Бајка истражује детињство, границу између сна и јаве и поверење које се поклања ономе што дете прича. Хофман умеће приче једну у другу у фантазији у којој чудесно увек задржава могуће објашњење.

Један адвокат из Вол стрита запошљава новог преписивача, Бартлбија, ћутљивог и испрва беспрекорног. Замољен једног дана да обави сасвим обичан посао, он одговара да би радије не, а затим ту реченицу супротставља сваком захтеву. Настањен у канцеларији, не тражећи ништа и не попуштајући ни у чему, ставља послодавца пред одбијање на које ниједан ауторитет нема одговор. Прича истражује канцеларијски рад, градску самоћу и немоћ добронамерности пред потпуним повлачењем. Аутор из анегдоте о чиновнику изводи узнемирену басну о месту појединца у модерном граду.

Ирена Вагнер води у Бечу безбрижан грађански живот уз угледног мужа адвоката и двоје деце, а већ неколико месеци се виђа с младим пијанистом. На изласку из његовог стана прилази јој непозната жена, представља се као његова остављена љубавница и тражи новац. Захтеви се понављају, а страх од разоткривања усељава се у најобичније кућне покрете. Аутор прати дејство уцене на жену која никоме не може да се повери и која почиње да своје укућане посматра с новом будношћу. Приповест истражује кривицу, ћутање и оно што тајна учини уређеном животу.

Ове две петербуршке приповетке прате свака по једног ситног чиновника коме је престоница превелика. Акакије Акакијевич, ревностан и исмејан преписивач, месецима се одриче свега да би му сашили нови шињел који му најзад доноси мало поштовања. Коваљов, колегијски асесор, буди се без носа и убрзо среће одбегли орган, у униформи и вишег чина од његовог. Обе приче истражују испразност чинова и фантастику која избија испод управе. Аутор спаја лакрдију и сажаљење, у Петербургу у коме апсурд има снагу прописа.

Пет биографских студија о шесторо људи из старе Енглеске, углавном осталих у сенци: Магдален Херберт, пријатељица песника Џона Дана; велшки песник и лекар Хенри Вон; писац комедија Џорџ Фаркар; Топам Боклерк и Бенет Ленгтон, пријатељи Семјуела Џонсона; и критичар Вилијам Хазлит. Од 1561. до 1830. ауторка прати њихове породице, пријатељства и дела. Живи портрети, пуни истинитих појединости из три века енглеског живота.

Париз, 1482: Циганка Есмералда игра на Гревском тргу док град слави празник лудака. Наказни звонар катедрале, Квазимодо, и архиђакон Клод Фроло, који га је одгајио, обојица су њоме потресени. Између клаустра, Двора чуда и стуба срама, девојка постаје улог жеље која се не признаје. Роман истражује фанатизам, насиље руље, лепоту и ружноћу, и катедралу као камено памћење једног доба. Аутор од средњовековног Париза прави пуноправног јунака, обновљеног улицу по улицу.

Године 1866. необјашњиво морско чудовиште узнемирава светске морнарице, а у јулу 1867. професор Аронакс се укрцава да га ухвати. Судар са чудовиштем баца га у море заједно с канадским харпунаром, а његов слуга скаче за њим: сва тројица бивају прихваћена на Наутилус, подморницу којом заповеда капетан Немо. Као гости и заробљеници тог човека који је раскинуо с копном, с њим крстаре океанима читаве планете. Роман истражује науку, слободу човека који живи изван закона свих држава и занос пред подводним светом тада непознатим. Аутор спаја природњачки попис и пустоловну приповест, у ритму пристајања и олуја.

Ова збирка окупља десет Поових прича, од кућа које разједа њихова прошлост до исповести убица који верују да су потпуно при здравој памети. У њој су Пад куће Ашера, Маска црвене смрти, Срце издајица и прва истрага витеза Дипена. Већину у првом лицу приповеда приповедач растрзан између разума и ужаса, а напетост расте до последњег реда. Целина истражује кривицу, лудило, смрт и границе ума који их посматра. По овде утврђује трајне облике приче страве и детективске приче.

Чичиков стиже у један провинцијски град, улагује се тамошњем друштву и обилази околне велепоседнике. Нуди им необичан посао: да откупи кметове умрле од последњег пописа, који су још уписани у књиге и власницима доносе порез. Од имања до имања нижу се тврдица, простак, неповерљива удовица и сањар, све док се град не запита ко је његов гост. Роман истражује похлепу и земљу коју одају њене ситне нагодбе. Аутор од тога прави комичну галерију која се постепено претвара у морални попис.

Седамнаест међусобно повезаних шаљивих прича, које приповеда Торцхy говорним језиком Њујорка. Риђокоси Торцхy некада је био канцеларијски потрчко, а сада је лични секретар председника велике компаније; ожењен је са Вее и имају бебу. Приче се одвијају 1918. и 1919. године, у Њујорку и његовим предграђима, на крају Првог светског рата. У канцеларији и код куће он на свој начин помаже колегама, комшијама и пријатељима, често у љубавним стварима. Жив и забаван поглед на амерички живот тога доба.

Бенџамин Френклин приповеда свој пут, од братове штампарије у Бостону до јавних послова у Филаделфији. Описује своје самоучко образовање, прве новине, читалачка друштва која оснива и намеру да стекне тринаест врлина. Приповест прати занатлију који постаје издавач, проналазач и угледан грађанин, а потом и представник колонија у Европи. Књига истражује рад, штедљивост, јавну корист и замисао да се карактер гради као што се занат учи. Аутор даје једно од првих сведочанстава о личном успеху, у тону писма упућеног сину.

Десете године опсаде Троје Агамемнон одузима Ахилу заробљеницу која му је припала, и најбољи међу Ахејцима се повлачи у свој шатор. Лишена њега, грчка војска бије битку у равници: двобој Париса и Менелаја, Диомедови подвизи, Хекторов опроштај с Андромахом. Посланство долази да моли Ахила да се врати, узалуд, док Тројанци напредују и пробијају бедем пред лађама. Овај први том истражује гнев, част и терет богова над људима. Аутор сваком борцу даје име, порекло и подробно описану смрт.

Године 1805. Русија улази у рат против Наполеона, а петербуршки салони о томе расправљају на француском. Роман прати Пјера Безухова, неспретног наследника који тражи смисао, кнеза Андреја Болконског, који одлази на фронт бежећи од свог живота, и Наташу Ростову, чије се детињство завршава између два бала. Од Моравске до пожара Москве, приватне судбине се преплићу усред војски. Дело истражује љубав, смрт, веру и удео појединаца у догађајима. Аутор преплиће породичну хронику и размишљање о историји, одбијајући да је великим људима објасни.

Тројанци су стигли до лађа и ватра прети бродовљу када Патрокло од Ахила добија његово оружје да би их одбио. Његова смрт од Хекторове руке враћа Ахила у борбу, с оклопом који је исковао Хефест и с бесом који ништа не зауставља. Равница, затим река, па зидине Троје гледају како се двојица састају, док цео град посматра. Овај други том истражује жалост, освету и сажаљење које непријатељ још може да пробуди. Аутор води спев до Хекторове сахране, после ноћи у којој отац долази да затражи тело свога сина.

Енглески роман. Једног мајског јутра 1919. сликар Филип Есдејл приређује доручак за пријатеље у свом атељеу у лондонском Челсију. Изненада се у близини сруши авион, а двојица пилота, закачена за исти падобран, падају на кров: један је мртав, а други, Чами Смит, сликарев пријатељ из рата, преживљава. На крову лежи пиштољ из којег је пуцано. Уместо да обавесте полицију, пријатељи одлучују да случај држе у тајности и да сами, међу собом, траже истину. Оригинална и иронична прича о истрази, испричана из угла једног од гостију.

Енглески роман, наставак књиге Школа светаца. Лондон, 1869. година. Роберт Оранге, млади католички посланик француског порекла и Дизраелијев штићеник, венчава се са Бригит, младом удовицом коју воли готово мистичном љубављу. Већ на дан венчања сазнаје се да је Бригитин први муж, за кога се веровало да се удавио, жив, па њихов брак није пуноважан. Између политике, вере и суда друштва, Оранге мора да одлучи како да поступи, док амбициозна леди Сара де Треверел почиње да се занима за њега. Озбиљан роман о љубави, части и савести.